• Sanda Rašković Ivić suočila se s gubitkom sina Jovana početkom 2022. godine
• Jovan je izvršio samoubistvo skočivši s petog sprata zgrade u Beogradu

“Sve je u redu dok je po redu, kada počne da preskače nije normalno”, govorio je njen otac. Ne postoji ništa gore od gubitka deteta, to je nešto najteže što može da snađe roditelja. Bol za koju ne postoji uteha. Sanda Rašković Ivić, ugledna političarka, psihijatar i psihoterapeut, sa nenadoknadivim gubitkom suočila se početkom 2022. godine, kada je njen sin Jovan izvršio samoubistvo.

“Nije u redu da roditelj hoda iza sanduka svog deteta. Taj bol i ta praznina ni sa čim ne mogu da se uporede”, rekla je Sanda Rašković Ivić kada je krajem prošle godine gostovala u podkastu “Zdrav životni vodič”. Njen sin Jovan, njeno najmlađe dete, pronađen je mrtav u jutarnjim časovima 20. januara 2022. na pločniku ispred zgrade u Beogradu. Izvršio je samoubtsvo skočivši sa petog sprata.

Nije bilo nikakve tame koja bi se mogla prepoznati, govorio je o planovima za budućnost… Završio je Filozofski fakultet, sanjao o odlasku u Beč… A onda se sve srušilo. Iznenada. Bol nikad neće prestati, ali je ugledna političarka, diplomata, autorka brojnih stručnih radova iz oblasti psihijatrije i psihoterapije, pronašla način da nastavi dalje. O tome govori i njena knjiga simboličnog naslova “Život ide dalje – Kako pronaći smisao i kada ga nema”.

Sanda Rašković Ivić nedavno je u intervjuu za Gloriju ispričala neke intimne detalje, a između ostalog otkrila je i da li je naslućivala motiv ili motive koji bi mogli da dovedu do tragedije.

– Čovek svom detetu ne može da bude psihijatar. Kad razmišljam o mom detetu, vidim njegov blistavi um, pitomu i vedru narav i porcelansku dušu. Toj porcelanskoj duši je teško pala očeva bolest i smrt, jer je bio premlad za tako tešku priču, a sve vreme mi je bio desna ruka i gledao je tatinu patnju i kidao se. Imao je i raskid s devojkom, a dubinu njegovih osećanja nisam mogla da dokučim, bio je obeshrabren nemogućnošću da se zaposli iako je bio diplomirani politikolog i govorio pet jezika – rekla je Sanda.

– Da li su to sve dovoljni razlozi da bol postane toliki da je neizdrživ i da se nagneš preko ivice života i samo se pustiš? Vešto je skrivao svoju patnju i ona bi izbijala vezano za realne događaje. Pokazivao je vedro lice, bio je duhovit i voleo je da se smeje.

Da li je pomislila, makar na sekund, da bi tako nešto moglo da se dogodi?

– Pomisao da sam sebi oduzme život mi se javljala povremeno, a on me tada razuveravao rečima: “Mama, nisam lud da se ubijem”. Veče pre te kobne zore ništa nisam sumnjala, a u njegovoj prepisci s bivšom devojkom, koja je trajala do tri sata i 11 minuta, nije bilo nikakve tame koja bi se mogla prepoznati, štaviše, govorio je o planovima za skoru budućnost, odlasku u Dečane, a posle u Beč na učenje nemačkog jezika, pa na master. I danas me muči kako nisam videla muku bića koje mi je bilo duhovno najbliže na svetu…

Izvor:Blic žena