Čorba od koprive

Čorba od koprive je izuzetno zdrava i ukusna opcija, pogotovo u proleće kada su mlade koprive u punom cvatu. Bogata je vitaminima (A, C, K, B kompleks), mineralima (gvožđe, kalcijum, magnezijum, kalijum) i antioksidantima. Odlična je za jačanje imuniteta, čišćenje krvi i doprinosi opštem zdravlju.

Evo jednog jednostavnog recepta za čorbu od koprive:

Čorba od koprive
Sastojci:
2 pune šake mladih kopriva (najbolje vrhovi)
1 glavica crnog luka (ili 1/3 praziluka)
1-2 krompira srednje veličine
1 kašika pirinča (ili ovsenih pahuljica)
2 čena belog luka
1 litar vode ili bujona (povrtnog ili pilećeg)
2 kašike ulja (maslinovo ili po izboru)
So, biber po ukusu
Peršun (sveži, sitno seckani) za dekoraciju
Kisela pavlaka ili jogurt za posluživanje (opciono)
Priprema:
Priprema koprive: Koprive pažljivo očistite (koristite rukavice da izbegnete žarenje) i dobro operite pod mlazom hladne vode. Blanširajte ih kratko (oko 1-2 minute) u ključaloj vodi, pa ih odmah ocedite i sitno iseckajte. Blanširanje neutrališe žarenje i zadržava hranljive materije.
Dinstanje povrća: U šerpi zagrejte ulje na srednjoj vatri. Dodajte sitno seckani crni luk (ili praziluk) i dinstajte dok ne postane staklast.
Dodavanje krompira i vode: Krompir ogulite i isecite na sitne kockice. Dodajte ga u šerpu sa lukom, kratko prodinstajte, pa prelijte vodom ili bujonom. Pustite da proključa.
Kuvanje čorbe: Kada proključa, dodajte pirinač (ili ovsene pahuljice). Smanjite vatru i kuvajte dok krompir i pirinač ne omekšaju (oko 15-20 minuta).
Dodavanje koprive i začina: Umešajte iseckanu koprivu i sitno seckani beli luk. Kuvajte još oko 5-10 minuta. Začinite solju i biberom po ukusu.
Završetak: Ako želite, možete čorbu blago izmiksati štapnim mikserom za kremastiju teksturu, ali nije neophodno.
Posluživanje: Poslužite toplo, posuto svežim peršunom. Po želji, u svaki tanjir dodajte kašiku kisele pavlake ili gustog jogurta za bogatiji ukus.

Saveti:

Uvek koristite mlade koprive jer su ukusnije i mekše.
Umesto pirinča, možete koristiti ovsene pahuljice ili malo kukuruznog brašna za zgušnjavanje.
Za bogatiji ukus, možete dodati i malo rendane šargarepe uz luk na početku.
Ako volite intenzivniji ukus belog luka, dodajte ga pred kraj kuvanja.
Uživajte u ovoj zdravoj i ukusnoj čorbi!

Ugrabite 200 KM paket kupona odmah klikom na https://temu.to/k/u63nkih7om2 ili Pretražite acw786838 za dodatni popust od 30% u aplikaciji Temu! Direktno preuzmite 💰200 KM u aplikaciji Temu ovde: https://app.temu.com/m/mztz6p7viyn
Još jedno iznenađenje za vas! Klikni https://temu.to/k/eozsgbhedu7 ili Pretražie inn23300 i zaradi zajedno sa mnom🤝!

Kopriva (latinski naziv: Urtica dioica) je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice koprivovki (Urticaceae), poznata po svojim žarećim dlačicama koje izazivaju iritaciju kože na dodir. Međutim, ova “obična” biljka je daleko od obične – ona je prava riznica hranljivih materija i lekovitih svojstava, cijenjena od davnina u tradicionalnoj medicini i kulinarstvu.

Opis i rasprostranjenost
Kopriva je samonikla biljka koja raste širom Evrope, Azije, Afrike i Severne Amerike. Može dostići visinu do 150 cm, a prepoznatljiva je po uspravnoj stabljici i listovima jajastog oblika, nazubljenih rubova, prekrivenih sitnim žarećim dlačicama. Cvjeta od juna do septembra, a njeni sitni, neugledni cvjetovi oprašuju se uglavnom vjetrom. Kopriva često raste na zapuštenim mjestima, livadama, uz puteve, u šumama i na područjima bogatim dušikom, od nizina do planinskih predjela.

Hemijski sastav i nutritivna vrednost
Kopriva je izuzetno bogata vitaminima i mineralima, što je čini jednom od najzdravijih biljaka. Sadrži:

Vitamine: A, C, K, B kompleks.
Minerale: gvožđe (zbog čega je izuzetno korisna kod anemije), kalcijum, magnezijum, kalijum, fosfor.
Ostale korisne materije: hlorofil, tanine, sluzi, karotenoide, flavonoide, silicijum dioksid, sterole, lignane.
Lekovita svojstva i primena
Kopriva ima dugu istoriju primene u narodnoj medicini, a njena lekovita svojstva su brojna:

Protiv anemije (slabokrvnosti): Izuzetno je bogata gvožđem i vitaminom C, koji poboljšava apsorpciju gvožđa, čineći je jednim od najboljih prirodnih lijekova za anemiju.
Diuretik: Pomaže organizmu da eliminiše višak tečnosti i toksina, što je korisno kod upala urinarnog trakta, bubrežnih kamenaca i “proljetnog čišćenja” organizma.
Regulacija šećera u krvi: Smatra se da jedinjenja u koprivi mogu delovati slično insulinu i pomoći u kontroli nivoa šećera u krvi.
Ublažavanje reumatskih tegoba: List koprive može smanjiti upale i bolove u zglobovima. Tradicionalno se koristila i metoda žarenja oboljelih mjesta svježom koprivom radi poboljšanja cirkulacije.
Zdravlje prostate: Korijen koprive se koristi za ublažavanje simptoma uvećane prostate.
Regulacija krvnog pritiska: Zahvaljujući diuretičkom dejstvu, kopriva može uticati na regulaciju krvnog pritiska.
Problemi sa varenjem: Pospešuje varenje, smanjuje bolove u želucu, stimuliše lučenje želudačnih žlezda i funkcionisanje jetre, žuči i pankreasa. Djeluje protiv proljeva i pomaže kod hemoroida.
Zdravlje disajnih puteva i alergije: Koristi se u borbi protiv sezonskih alergija (polenske groznice) i drugih blažih respiratornih oboljenja.
Koža i kosa: Pomaže kod kožnih bolesti poput ekcema, akni, herpesa i gljivica. Zbog sumpora i silicijum dioksida, poboljšava zdravlje kose, jača vlasište i smanjuje gubitak kose.
Hemostatik: Smanjuje sklonost ka krvarenju (unutrašnja krvarenja, preobilna menstrualna krvarenja, krvarenja iz nosa, želuca) zahvaljujući prisustvu vitamina K.
Upotreba u kulinarstvu

Mlade koprive su izuzetno cijenjene u kulinarstvu. Za razliku od spanaća i zelja, ne sadrže toksičnu oksalnu kiselinu, što ih čini boljim izborom. Od koprive se mogu pripremati:

Čorbe i supe
Variva
Pite i savijače
Rižota
Paštete
Sokovi (posebno popularan sok od zove i koprive)
Čajevi (od svježih ili suhih listova, ili korijena)
Industrijska i baštenska primena
Kopriva ima široku primenu i van medicine i kulinarstva:
Vlakna: Iz stabljike se izdvajaju elastična i čvrsta celulozna vlakna koja su se nekada koristila za proizvodnju konopaca, tkanine i papira.
Bojila: Prirodna zelena boja za industriju hrane i lijekove dobija se iz listova koprive. Iz korijena se može dobiti žuta boja.
Kozmetika: Koristi se u proizvodnji šampona za kosu, posebno onih za uklanjanje peruti.
Gnojivo i zaštita bilja: Kopriva je odlično sredstvo za zalijevanje biljaka kojima se želi potaknuti rast listova (bogata dušikom). Takođe se koristi kao insekticid i fungicid protiv lisnih uši i drugih štetočina u baštama.
Važna napomena: Iako je kopriva izuzetno korisna, osobe koje imaju problema sa alergijama ili uzimaju određene lekove, pre upotrebe koprive u lekovite svrhe, treba da se konsultuju sa lekarom.