Zadušnice kod bosanskih Srba predstavljaju jedan od najdubljih slojeva narodne religioznosti. Iako su formalno hrišćanski praznik posvećen molitvi za umrle, u Bosni su one zadržale snažan pečat staroslovenske mitologije i kulta predaka.
Evo detaljnog pregleda običaja i njihovih paganskih korena:
Osnovni koncept: Kult mrtvih
U staroj slovenskoj religiji, granica između sveta živih (Jav) i sveta mrtvih (Nav) smatrana je poroznom. Zadušnice su „prozori“ kada se ta granica briše. Kod bosanskih Srba, akcenat nije samo na crkvenoj liturgiji, već na neposrednom kontaktu sa precima na groblju.
Glavna obeležja običaja
-
Izlazak na groblje: Grob se tretira kao „kuća“ pokojnika. Čišćenje groba i paljenje sveća simbolizuju svetlost koja duši treba da osvetli put u tami onostranog.
-
Pristunost „trpeze“: Centralni deo običaja je iznošenje hrane i pića na groblje. To nije običan obrok, već obredna žrtva.
-
Deljenje za dušu: Hrana se nudi prolaznicima i sirotinji uz rečenicu „Bog da mu dušu prosti“, čime se osigurava blagostanje pokojnika na „onom svetu“.
Povezanost sa staroslovenskom religijom
Mnogi elementi koji se praktikuju u selima širom Bosne direktni su prežici prehrišćanskih verovanja:
1. Kult predaka (Domaći bogovi)
Sloveni su verovali da preci direktno utiču na plodnost zemlje, zdravlje stoke i sreću porodice. Ako se „mrtvi ne ispoštuju“, verovalo se da mogu postati gnevni i naneti štetu. Zadušnice su način umiljavanja predaka kako bi oni ostali zaštitnici doma, a ne njegove sudije.
2. Ritualno hranjenje (Daća i Panaija)
Običaj obedovanja na grobu direktno potiče od staroslovenskog trpeza ili strava (pogrebnih gozbi).
-
Kuvana pšenica (Koljivo): Simbolizuje zrno koje umire da bi ponovo rodilo život (ciklus smrti i vaskrsenja u prirodi).
-
Prosipanje vina: Čin izlivanja vina po grobu je klasična libacija – tečna žrtva namenjena podzemnim božanstvima i duhovima predaka.
3. Komunikacija putem dima i vatre
Paljenje sveća i kađenje tamjanom kod starih Slovena imalo je funkciju pročišćenja, ali i komunikacije. Verovalo se da duhovi „konzumiraju“ miris i toplotu vatre, što im daje snagu u hladnom svetu mrtvih.
4. Strah od „nečistih“ pokojnika
U nekim delovima Bosne i danas se pazi da se grob ne preskače i da se mrvice ne bacaju uzalud, što vuče korene iz straha da se duša ne povampiri ili ne „uzme“ nekog živog sa sobom – što je tipičan slovenski strah od demona i zlih duhova.
Specifičnosti u Bosni
Zbog izolovanosti određenih planinskih predela, u Bosni su se očuvali arhaični elementi koji su u gradovima nestali:
-
Zadušni štapovi: Negde se na grob donose štapovi kako bi se pokojnik imao na šta osloniti.
-
Rakija za pokoj duše: Verovanje da pokojnik „oseća“ ukus rakije koju srodnik popije u njegovo ime.
Zanimljivost: Iako pravoslavna crkva insistira na tome da je molitva najvažnija, narodni običaji u Bosni i dalje prioritet daju trpezi i fizičkom prisustvu na grobu, što pokazuje koliko je slovenski paganski koren i dalje vitalan.
