1. Uvod
Samoupravljanje je ekonomski i politički koncept u kome radnici neposredno učestvuju u donošenju odluka u preduzećima. U bivšoj Jugoslaviji ovaj model je bio centralni stub socijalističke ekonomije, naročito nakon raskida sa SSSR-om 1948. godine. Iako je zamisao bila inovativna i potencijalno pravednija od klasičnog centralnog planiranja, praksa je pokazala brojne manjkavosti.
2. Dobra zamisao
-
Decentralizacija odlučivanja: Radni kolektivi su birali upravne odbore i donosili odluke o raspodeli dobiti, zapošljavanju i investicijama.
-
Veća motivacija radnika: Teoretski, radnici koji učestvuju u upravljanju imaju veći interes za uspeh preduzeća.
-
Pokušaj demokratizacije socijalizma: Za razliku od staljinističkog modela, jugoslovensko samoupravljanje je težilo “demokratskom socijalizmu”.
3. Loša realizacija
-
Nedovoljna stručnost u upravljanju: Radnici često nisu imali dovoljno ekonomskog znanja da donose efikasne poslovne odluke.
-
Politički uticaji: Iako je model bio zamišljen kao samostalan, partija (Savez komunista) je imala jak uticaj u odlučivanju.
-
Inflacija i neefikasnost: Zbog političkih i ekonomskih kompromisa, mnoge firme su poslovale neefikasno, prekomerno zapošljavale i zaduživale se.
-
Nedovoljna konkurencija: Samoupravna preduzeća nisu bila dovoljno podstaknuta da budu konkurentna – često se više vodilo računa o zaposlenju nego o produktivnosti.
-
“Samozaštita” radnih kolektiva: Uslovi su pogodovali stagnaciji jer su radnici birali rešenja koja čuvaju postojeća radna mesta, a ne rast i inovacije.
4. Primeri samoupravljanja u drugim ekonomijama
a) Mondragon korporacija (Španija)
-
Osnovana 1956. u Baskiji, kao zadruga koju vode radnici.
-
Zadrugari su vlasnici, donose ključne odluke i biraju menadžment.
-
Uspešan primer jer kombinuje tržišne principe sa demokratskim odlučivanjem.
-
Snažna interna edukacija i solidarnost među zadrugama.
b) Zadrugarstvo u Italiji (Emilia-Romagna)
-
Regija poznata po uspešnim radničkim zadrugama.
-
Rade u oblastima proizvodnje, građevinarstva, pa čak i zdravstva.
-
Podržane zakonski i poreski, ali uz stroge kontrole.
-
Efikasnije jer kombinuju tržišnu konkurenciju i kooperativne principe.
c) Radničke zadruge u SAD (Worker Cooperatives)
-
Iako manjih razmera, postoji veliki broj uspešnih primera (npr. Arizmendi Bakery u San Francisku).
-
Princip: jedan radnik – jedan glas, demokratsko odlučivanje.
-
Izazov: teškoća u pribavljanju kapitala i ekspanziji.
5. Zaključak
Samoupravljanje u Jugoslaviji bilo je revolucionarni eksperiment koji je pokušao da pomiri socijalističke ideale i ekonomsku efikasnost. Iako su početne ideje bile progresivne, realizacija je pokazala mnoge slabosti – naročito u vezi sa profesionalizmom, efikasnošću i političkim uticajem. Međutim, primeri iz sveta (posebno Mondragon) pokazuju da uz adekvatnu strukturu, samoupravljanje može biti uspešan model u određenim uslovima.
Za preuzimanje ovog članka morate navesti izvor te postaviti link prema ovoj stranici.
🚀 Pomozite mi da zaradim odmah – samo jednim klikom!
Zdravo, prijatelji! 👋 Pridružite mi se u Temu programu za saradnike – nije potrebno plaćanje! Samo se registrujte preko mog linka i ja ću odmah zaraditi 9,5 €, 💰 PLUS, i vi ćete dobiti besplatne nagrade! 🎉
🔗 https://temu.to/k/eozsgbhedu7 🔍 inn23300
