15. jula 1965. godine, svemirska letelica Mariner 4, koju je lansirala NASA, ušla je u istoriju. U trenutku kada je proletela pored Marsa, napravila je prve fotografije površine planete, i to su ujedno bile prve fotografije bilo koje druge planete koje je čovečanstvo ikada dobilo iz svemira.
Fotografije zabeležene 15. jula 1965. godine prikazale su ogromnu, suvu i kraterima prekrivenu pustoš. Njihovo objavljivanje promenile su tadašnje predstave o Marsu i mogućnosti da na njemu postoji život. Milioni sveta bili su razočarani jer „obećana planete“ ipak nije davala nikakve znake života. Ipak, u isto vreme su označile početak nove ere istraživanja svemira i planeta našeg Sunčevog sistema.
Putovanje do Marsa koje je trajalo skoro osam meseci
Mariner 4 je lansiran 28. novembra 1964. godine, a do Marsa mu je trebalo skoro osam meseci. Njegov zadatak bio je da izbliza prouči „crvenu planetu“, skupi podatke i fotografije, i pošalje nazad na Zemlju – put od 220 miliona kilometara.
Zbog te udaljenosti, radio-signalu je bilo potrebno 12 minuta da stigne od Zemlje do letelice. Inženjeri su morali unapred da izračunaju i pošalju komande sa preciznim tempiranjem – 12 minuta ranije nego što su želeli da nešto bude urađeno.
Čekanje u neizvesnosti: prve slike koje su šokirale svet
Nakon što su prve slike poslate, trebalo je čak četiri dana da sve informacije stignu na Zemlju. Svaka slika imala je oko 40.000 „tačkica“ (piksela) koje su se polako prenosile.
Jedan od inženjera, Bil Momsen, se 2002. godine prisetio tog trenutka:
„Kada se pojavila prva slika, primetili smo nešto iznad ivice planete. Da li je to bio oblak? Nemoguće – tada smo svi verovali da na Marsu nema oblaka. Mislili smo da se kamera pokvarila. Kasnije se, naravno, ispostavilo da oblaci zaista postoje na Marsu.“
Ali ono što je sve najviše iznenadilo bile su brojne udarne rupe, kao na Mesecu — što je ukazivalo da je površina Marsa suva, stara i bez tragova života. Nije bilo ni vode, ni kanala, ni zelenila. Iako je ekipa bila oduševljena uspehom misije, otkriće je bilo pomalo razočaravajuće.
Prve slike pokrivale su samo jedan procenat Marsove površine, i to baš deo koji je bio prepun kratera. Danas znamo da Mars ima mnogo raznolikiji izgled – od prostranih ravnica i vulkana do drevnih korita reka.
Iako znamo mnogo više danas nego pre 60 godina, još uvek smo tek zagrebali površinu Marsa. Naučnici su otkrili da je voda nekada tekla Marsom, da su postojali aktivni vulkani i da možda i dalje ima toplote u njegovoj unutrašnjosti. Znamo da ima oblake, peščane oluje, zalaske sunca plave boje i vrtložne vetrove koji ostavljaju tragove u prašini.
Možda će jednog dana, uz još istraživanja, biti potvrđeno i da je nekada postojao život na Marsu.
