Priča o planini Ararat i Nojevoj barci potiče iz biblijske Knjige Postanja, ali se vekovima razvijala i kroz religijsku tradiciju, mitologiju i istorijske spekulacije. Evo kratkog pregleda:
Biblijska osnova
U Knjizi Postanja (Postanje 6–9), Bog odlučuje da uništi iskvareni ljudski rod velikim potopom, ali Noju, koji je bio pravedan čovek, naređuje da napravi barku (lađu) i povede svoju porodicu, kao i po par svake životinjske vrste, kako bi preživeli katastrofu.
Nakon što je kiša padala 40 dana i 40 noći, voda je prekrila čitavu Zemlju. Posle nekoliko meseci voda je počela da se povlači, a barka se nasukala na “planinama Ararata” (Postanje 8:4).
Gde se nalazi planina Ararat?
Danas se planina Ararat identifikuje sa visokim vulkanskim masivom u istočnoj Turskoj, blizu granice sa Jermenijom i Iranom. To je najviša tačka Turske (5.137 m).
U jermenskoj tradiciji Ararat je sveta planina – simbol jermenskog identiteta, iako se fizički nalazi van teritorije današnje Jermenije. Često je prisutna u jermenskoj umetnosti, književnosti i čak na grbu Republike Jermenije.
Nojeva barka – mit ili stvarnost?
Pitanje da li je Nojeva barka stvarno postojala i da li se zaista nasukala na Araratu je predmet rasprava:
-
Religijski vernici je smatraju stvarnim događajem.
-
Istoričari i naučnici većinom smatraju priču mitološkom, ali priznaju da bi mogla imati korene u nekoj stvarnoj lokalnoj poplavi u Mesopotamiji.
-
Mnogi ekspedicije su pokušale da pronađu ostatke barke na Araratu, naročito u 20. i 21. veku, ali bez verodostojnih dokaza.
Zanimljivosti i simbolika
-
Golubica i maslinova grančica iz ove priče postali su simboli mira i obnove.
-
Nojeva priča ima paralele u mnogim drevnim kulturama – kao što je ep o Gilgamešu u Mesopotamiji.
-
Planina Ararat se često vidi kao duhovni simbol obnove, nade i Božjeg saveza sa ljudima (Biblija navodi da je Bog posle potopa dao dugu kao znak saveza da neće više uništiti Zemlju vodom).
-
Legenda o Araratu i Nojevoj barci
U vremenima davnim, kad zlo cvetalo svud,
kad ljudi zaboraviše istinu, čast i trud,
pogleda Gospod s neba — i srce mu zadrhta,
jer pravda nestade s lica sveta.Ali jedan čovek, Noje po imenu znan,
pravedan, čestit, od Boga biran sam.
I reče mu Gospod:
„Svet ću oprati vodom.
Ti spasi život, nek ne nestane pod njom!“Napravi lađu, veliku kao grad,
od drveta gofera, po meri i redosled dat.
U nju uvedi po par svake zveri, ptice i stvora,
i sa sobom povedi decu i ženu svoga doma.I pade kiša — dan za danom, noć po noć,
a voda gutala planine, doline, moć.
Četrdeset dana nebo je plakalo sve,
dok svet nestade u bujici bez sne.Nojeva lađa plovila je tiho, bez kraja,
kao drvo koje Bog sopstvenom rukom spaja.
I kad tišina zameni gnev,
kad voda stade i nebo ponovo postade vedro i srećno —
lađa se zaustavi, tiho kao san,
na visokom vrhu planine Ararat, pod oblakom dan.Noje pusti gavrana, da vidi ima li tla,
ali ptica ne nađe mir, tek kružila je svuda.
Potom golubicu pusti — i ona se vrati s grančicom masline,
znak da se svet budi, da život opet sine.Tada siđe Noje, pogleda oko sebe:
Zemlja je nova, kao rođena pod zvezdanim nebom i tebe.
I Bog mu reče: „Savez s tobom pravim —
duga će biti znak, dokle svet u srcima slavimo.“I zato kad duga zasja posle kišnog sjaja,
seti se Noja, Ararata i novoga početka raja.
Jer iz tame potopa, iz groma i zla,
nikne nada, kad ljubav prema dobru cveta i traje bez dna. - Za preuzimaanje ovog članka neophodno je navesti izvor te napraviti url vezu prema ovom članku.
