„Pohod” na Istok: Nemačka više nema ni politiku ni snagu al je ostala

Evropske države okupljene u „koaliciju voljnih“ nemaju konkretnu politiku prema Rusiji – radi se o etiketiranju, satanizaciji, pretnjama i blaćenju. U svemu tome, prema Crnobrnjinim rečima, nema politike.
Ova ocena se, kaže naš sagovornik, odnosi i na nemačkog kancelara Fridriha Merca, nekadašnjeg menadžera Blekroka. Upravo ta činjenica određuje njegovo ponašanje prema Rusiji i zbrku koju je napravio preteći Rusiji raketama dugog dometa.
Pohod na Istok Fridriha Merca
Nemačka trpi posledice niza loših odluka koje se manifestuju upravo kao odsustvo politike, ne samo u odnosu na Rusiju i Ukrajinu, nego i u odnosu na samu sebe. Henri Kisindžer, rođen u Nemačkoj rekao je za nju da je previše velika za Evropu, a suviše mala za svet.

„Ta rečenica govori gde su istorijski motivi Nemačke i gde je njihova istorijska potreba da se svrstaju među „velike igrače“. Ali, Kisindžer lepo kaže, nije to to. Dva su svetska rata izazvali da bi se uvrstili na taj nivo i izgubili su. I sada se stavljaju u prvi red huškanja protiv Rusije, što je odsustvo politike i prilično sumanut potez“, navodi Crnobrnja.

Sve to liči na nekadašnji „Pohod na istok“ (Drang nach Osten), ideologiju koju je proklamovao Adolf Hitler – stvaranje „životnog prostora“ za Nemce na istoku Evrope.

„Nemačka želi da zadovolji svoje aspiracije koje teraju tri veka i poneki put bile su poluuspešne ili neuspešne. Treba da znamo da se teritorija Ukrajine menjala, delila između Rusije, Poljske i Nemačke. Te tri sile su se oko te teritorije tukle, nadjačavale, obarale ruke i sigurno je da su aspiracije Nemačke da u današnjem razrešenju dobiju nešto. Međutim, njih natkriljuje „veliki brat“, SAD i opet je Nemačka previše mala za svet“, ističe Crnobrnja.

Biti previše mali za svet je nemački usud i bilo je isuviše malo nemačkih političara koji su to shvatali. Među njima su Vili Brant ili Helmut Šmit. Kada su oni bili na vlasti, Nemačka je izrasla u veliku, poštovanu i demokratsku zemlju, koja je bila privlačna. Uz to, bila je i vođa Evrope. Sada, Nemačka povlači i sebe i sve druge evropske zemlje u ponor.

Evropa je bastion propale politike

Fridrih Merc napravio je sveopštu zbrku izjavom da Ukrajina može da koristi oružje dugog dometa za napade na rusku teritoriju, ali ta zbrka ne odnosi se na Rusiju i SAD. Ove dve velike sile izašle su iz kandži neoliberalizma i svih podpolitika koje iz njega proizilaze. Međutim, Evropa je ostala bastion propale neoliberalne politike.

Te interesne grupe nisu poražene dolaskom Trampa i rastom Kine i Rusije. Oni su samo ustuknuli pod silom volje američkog naroda, kome je bilo dosta tog ludila. Ali, u Evropi, narod ne ume da zaustavi svoje nekvalitetne vođe, između ostalog i zato što je Brisel postao centar otuđene moći. Tamo radi 120 000 birokrata za ogromne plate, za privilegije i oni nemaju nikakav kontakt sa biračima, nego su postavljeni da tu mašinu stalno podmazuju. Ta mašina ne dozvoljava Evropi, građanima Evrope da dođu do sebe. Ona im stalno nameće te neoliberalne, davosovske postulate i politike te vrste. I ona je ostala veliko, moćno stecište neoliberalnih tendencija“, objašnjava Crnobrnja.

Istorijski trenutak je vrlo zanimljiv i u njemu se Evropa vrlo teško samerava sa tokovima vremena – nesreća nas na Balkanu je ta što evropske države stalno pokušavaju da dominiraju našim prostorom, dodaje on. BiH je, prema Crnobrnjinim rečima, najbolji primer iživljavanja evropskih država, jer ona je briselska kolonija, što je pomalo sramotno za EU.

Izvor:Sputnik Srbija