Ormuski moreuz: Svetska arterija na ivici pucanja
Dok tenzije na Bliskom istoku pulsiraju u ritmu vojnih vežbi i diplomatskih igara, u fokusu svetske javnosti ponovo se našao Ormuski moreuz – najuža, a najvažnija tačka na energetskoj mapi planete. Nedavna odluka Teherana o delimičnom zatvaranju ovog prolaza, uz ispaljene hice upozorenja, pretvorila je ovaj geografski tesnac u geopolitičko bure baruta.
Arhitektura zavisnosti: Ko drži ključeve globalne ekonomije?
Smešten između Omana i Irana, ovaj moreuz je širok svega 33 kilometra. Međutim, kroz njegove tesne nautičke koridore svakodnevno prolazi petina svetske nafte – oko 20 miliona barela sirove energije. Za Američku administraciju za energetske informacije (EIA), ovo nije samo plovni put; to je “najkritičnija tranzitna tačka na svetu”.
Glavni akteri čiji opstanak zavisi od mirne vode u moreuzu su:
-
Azijski giganti: Kina, Indija, Japan i Južna Koreja apsorbuju čak 82% nafte koja prođe kroz ovaj tesnac.
-
Zalivski izvoznici: Saudijska Arabija, UAE, Kuvajt i Irak.
-
Energetski lideri: Katar, čiji izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) gotovo u potpunosti zavisi od slobodnog prolaza.
Igra visokih uloga: Iran između pretnje i samouništenja
Iako Iran decenijama koristi pretnju blokadom kao diplomatsko oružje protiv pritisaka Zapada, analitičari upozoravaju da bi “spuštanje rampe” bilo mač sa dve oštrice.
Paradoks blokade: Iranska ekonomija, iako pod sankcijama, neraskidivo je vezana za more. Potpuno zatvaranje moreuza ne bi samo izazvalo vojnu intervenciju SAD, već bi direktno ugrozilo odnose Teherana sa njegovim ključnim saveznikom i kupcem – Kinom.
Takođe, mukotrpno građeni diplomatski mostovi sa susedima, poput Saudijske Arabije i UAE, mogli bi biti srušeni u trenutku ako bi njihovi izvozni putevi bili trajno presečeni.
Sigurnosni lavirint: Postoje li alternative?
Strah od blokade naterao je zalivske zemlje da investiraju u “plan B”. Ipak, brojevi govore surovu istinu o tome koliko je teško zaobići prirodu:
| Alternativna ruta | Kapacitet / Status |
| Naftovod Istok-Zapad (S. Arabija) | 5 miliona barela dnevno |
| Naftovod do luke Fudžejra (UAE) | Direktna veza sa Omanskim zalivom |
| Ukupni alternativni kapacitet | Procenjeno na samo 2,6 miliona barela |
Zaključak je jasan: Dok alternative postoje, one su tek kap u moru u poređenju sa 20 miliona barela koji svakodnevno teku kroz Ormuz.
Nevidljivi ratovi i elektronske senke
Pored fizičkih pretnji, moderni sukobi u moreuzu postaju digitalni. Tokom prošlogodišnjih tenzija, mornarički izvori su zabeležili porast elektronskih interferencija sa navigacionim sistemima, što navigaciju kroz ionako uske trake od tri kilometra čini još opasnijom.
Svet posmatra Ormuz sa strepnjom, jer svaka blokada – bila ona fizička ili birokratska – ne znači samo skok cena na benzinskim pumpama, već potencijalni uvod u globalni ekonomski i vojni potres koji niko ne može u potpunosti da kontroliše.
Izvor : Blic/DW
