Koliko puta ste se zapitali kada je novac nastao i ko ga je zapravo prvi put upotrebio? Dok danas uzimamo za gotovo mogućnost plaćanja novčanicama, kovanicama ili digitalnim sredstvima, istorija novca je fascinantan put kroz ljudsku civilizaciju koji otkriva mnogo o našem društvenom razvoju.

Novac je osnovno platežno sredstvo koje koristimo svakodnevno, ali njegova istorija seže mnogo dalje nego što većina nas pretpostavlja. Od trampe do digitalnih valuta, način na koji ljudi razmenjuju vrednost prošao je kroz neverovatnu transformaciju.

Početak razmene vrednosti
Pre pojave prvih oblika novca, ljudi su koristi sistem razmene u naturi. To znači da su za plaćanje korišćeni različiti proizvodi poput sapuna, kakaoa, dlačica iz slonovog repa, žitarica, životinjske kože, perja, čaja i raznih drugih dobara koja su imala vrednost u zajednici.

U starim mediteranskim civilizacijama, biti bogat značilo je posedovati veliko stado ovaca ili krava. Ove životinje bile su glavni predmet trampe i statusni simbol. Zanimljivo je da mnoge reči koje danas koristimo za metalni novac vuku poreklo upravo iz životinjskog carstva, što svedoči o ovoj drevnoj vezi.

Ipak, trampa je imala svoje nedostatke. Šta ako pastir želi da kupi odeću, ali tkaču ne trebaju njegove ovce? Upravo iz takvih situacija rodila se potreba za univerzalnim sredstvom razmene koje bi svi prihvatali.

Prvi metalni novac u svetu
Metalni novac već oko 3.000 godina služi kao sredstvo plaćanja. Prve civilizacije prepoznale su prednost korišćenja metala zbog njegove trajnosti i prenosivosti.

Najstariji metal korišćen za izradu novčića bio je bakar. Nakon bakra, prešlo se na bronzu koja se za izradu novčića koristila u Engleskoj. Postoje podaci da su stari Rimljani koristili neobrađeno bakarno grumenje koje su zvali „aes rude“ kao oblik ranog novca.




Mnogo pre pojave hrišćanstva, u Kini su počeli da ulaze u promet mali bakarni ili bronzani diskovi sa kvadratnom rupom u sredini. Ovi jednostavni metalni predmeti imali su funkciju novca i predstavljali su revolucionarni korak u monetarnoj istoriji. Izgled i vrsta metalnog novca u Kini utemeljeni su 620. godine naše ere, i fascinantno je da su se zadržali sve do 1920. godine, što govori o trajnosti ovog sistema.

Revolucija papirnog novca u Kini
Prvi tragovi pojave papirnog novca u istoriji vezuju se za Kinu, tačnije za vreme vladavine dinastije Tang u 7. veku. Međutim, kao službena valuta papirne novčanice počinju da se koriste tek od početka 11. veka.

Tada se pojavio prvi oblik menice pod imenom „Jiaozi“, koju numizmatičari danas smatraju prvim papirnim novcem u istoriji. Da bi se suprotstavili falsifikovanju, ove rane novčanice otiskivane su višestrukim pečatima.

Prelazak sa metalnog na papirni novac predstavlja jedan od najvećih skokova u ekonomskoj istoriji. Papirni novac je bio lakši za nošenje, jednostavniji za proizvodnju i omogućavao je vladama veću kontrolu nad monetarnom politikom. Zar nije fascinantno kako je nešto tako jednostavno kao parče papira sa određenim oznakama moglo u potpunosti promeniti način trgovine?

Novac
Shutterstock/Stepan Skorobogadko
Prve papirne novčanice u Evropi
Dok je Kina prednjačila u monetarnim inovacijama, Evropa je kasnila nekoliko vekova. Prvi put u Evropi, banka u Stokholmu je izdala papirnu novčanicu 16. jula 1661. godine. Švedski papirni novac poslužio je kao primer za štampanje ovakve vrste novca i u ostalim delovima Evrope.

Ovo je bio veliki uspeh u to vreme jer je olakšano plaćanje, s obzirom na to da više nije bilo potrebe za nošenjem velikih torbi sa zlatom i srebrom. Na ovaj način su značajno smanjene i krađe, što je doprinelo sigurnosti trgovine.

Međutim, početak razvijanja ovakvog oblika monetarne politike naišao je najpre na negodovanja. Trgovci tog vremena smatrali su da izdavanje papirnog novca predviđa pad monetarnog sistema države. Možete li zamisliti koliko je revolucionarna bila ideja da parče papira može zameniti zlato i srebro?

Suočene sa brojnim prigovorima, švedske vlasti su morale da preduzmu mere kako bi izgradile poverenje u ovaj novi sistem. Da bi izbegle kritike, izdale su novčanice sa najmanje 16 sertifikovanih odobrenja od istaknutih i pouzdanih zvaničnika koji su ih svojeručno potpisali. Nakon ovoga, u narednim mesecima mnoge evropske vlade i trgovci su ovaj model videli kao siguran, pa su se odlučili da i sami počnu da štampaju papirni novac.

Dolazak novčanica u Srbiju

Za razliku od Švedske, u Srbiji je papirna novčanica štampana više od 200 godina kasnije, odnosno 1884. godine. Prvu srpsku novčanicu izdala je Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije.

Tačnije, 2. jula 1884. godine izdata je novčanica od 100 dinara, plativa u zlatu, izrađena po klišeu za rezervnu novčanicu od 100 franaka Narodne banke Belgije. Upravo zbog ove veze sa belgijskim novcem, prve novčanice od 50 i 100 dinara u Srbiji u to doba nazivane su „belgijanke“.

Pojava papirnog novca u Srbiji bila je praćena nepoverenjem stanovništva. Mnogi građani su ovu prvu srpsku novčanicu na šalterima banaka menjali za zlato, ne verujući da papir može imati vrednost. Tek nešto kasnije, sa izdavanjem novčanice od 10 dinara 1885. godine, plative u srebru, stanovništvo je počelo da veruje u papir kao novac. Nakon toga, počinju da se štampaju i novčanice drugih vrednosti, a plaćanje na ovaj način postaje uobičajena praksa.




Pomoć u poslovanju Privilegovanoj narodnoj banci Kraljevine Srbije pružila je belgijska Narodna banka, što je bio uobičajen model saradnje među zemljama koje su uvodile papirni novac.

Prva alternativa novcu – dinar

Zanimljivo je da je srpski dinar prošao kroz različite faze razvoja. Malo ljudi zna da je dinar trebalo da se zove „srbljak“, što bi bio jedinstveni naziv za našu valutu. Ipak, prevagnula je odluka da se koristi naziv „dinar“ koji ima svoje korene u rimskoj valuti „denarius“.

Kroz istoriju, srpski dinar je menjao svoj izgled, vrednost i značaj, ali je ostao centralni deo ekonomskog identiteta Srbije do danas.

Moderne valute i budućnost novca

Danas se u svetu koristi više od 170 različitih valuta, što pokazuje koliko je novac postao složen i raznovrstan sistem. Još fascinantnije je da samo 8 odsto od ukupnog novca na svetu predstavlja fizički novac, dok je ostatak u elektronskoj formi.



Ovo nas dovodi do savremenog doba i razvoja digitalnih valuta. Evropska centralna banka već razmatra uvođenje digitalnog evra u naredne dve godine. Ovo bi bila još jedna revolucija u načinu na koji koristimo i shvatamo novac.

Od trampe preko metalnog i papirnog novca, do digitalnih valuta – novac je neprestano evoluirao prateći razvoj društva i tehnologije. Njegov razvoj nije samo ekonomska priča, već i priča o poverenju, društvenim vrednostima i ljudskoj inovativnosti.

Sledeći put kada budete držali novčanicu u ruci, setite se njene duge istorije. Od kineskih papirnih menica, preko švedskih inovacija, do srpskih „belgijanki“ – svaka novčanica predstavlja deo fascinantne priče o ljudskoj potrebi da organizuje, standardizuje i olakša razmenu vrednosti.

Iako ne možemo sa sigurnošću reći ko je tačno „izmislio“ novac, možemo sa sigurnošću tvrditi da je njegov razvoj bio postepen proces koji su oblikovale različite kulture i civilizacije prema svojim potrebama. I taj proces se nastavlja i danas, dok ulazimo u eru digitalnog novca i kriptovaluta. Kakav će biti sledeći korak u evoluciji ovog nezamenljivog sredstva razmene? To ostaje da vidimo.

Izvor:Forbes