Otpor Trampovim kulama na mestu zgrade Generalštaba je veliki i raznolik, piše švajcarski list Noje cirher cajtung i navodi da je taj otpor sada dodatno osnažen.
Noje cirher cajtung donosi opširan tekst o pretvaranju zgrade Generalštaba u Beogradu u nekretninu na koju su oko bacili njujorški investitori kao i o masovnom otporu projektu. Autor Andreas Ernst, dobar poznavalac beogradskih prilika, podseća najpre da je zgrada 1999, iako teško oštećena, ipak preživela napade. Sada bi „njujorški investitori mogli da je dokrajče“.
Navodi se i da iza projekta stoji građevinski koncern Trampove porodice: „Njegov zet, Džared Kušner, 2024. je za firmu Affinity Global Development iznajmio zemljište na 99 godina. Pored Trampovog internacionalnog hotela, predviđene su i poslovne prostorije i luksuzni apartmani. Kušner namerava da investira 500 miliona dolara.“
Mediji bliski vladi insistiraju na tome da će u zgradi biti i memorijalni centar za žrtve bombardovanja NATO, navodi list i podseća da u samoj zgradi Generalštaba 1999. niko nije poginuo i da je vojska evakuisala zgradu pre napada.
Zatim se ocenjuje: „Ipak, ima izvesne logike u tome da se u Trampovoj kuli nađe memorijalni prostor. Naime, do sada je ruševina bila upravo to – spomenik. Posetioci srpskog glavnog grada mobilnim telefonima fotografišu zgradu.“
Nervoza raste
Autor opisuje zgrade u samom srcu Beograda i napominje: „Interesovanje investitora za tu ’prime location’ nije novo. Na nju je 2013. bacio oko Mohamed Alabar iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Od toga nije bilo ništa. Ali dve godine kasnije, njegova porodica nedaleko od tog mesta izgradila je Eagle Hills, na obali Save u novoj gradskoj četvrti – Beograd na vodi. Posao je s Arapima dogovorio lično predsednik Vučić.“
„Iste godine je Donald Tramp, tada investitor bez političke funkcije, poslao svoje emisare u Beograd. Međutim, posle njihovog povratka, ni on nije nastavio s ’projektom Generalštab’. Kompleks je 2005. dobio status zaštićenog spomenika kulture – ali postoji i način da se ta zaštita ukine. Vlada je to uradila novembra 2024. Prema onima koji se brinu o zaštiti spomenika time je povređen zakon o zaštiti kulturne baštine. Prema navodima Njujork tajmsa, Vučić je iste godine ponudio zemljište američkom predsedniku“, podseća švajcarski list.
I ukazuje: „Sada se, dakle, stvar pomerila – ali istovremeno raste i nervoza investitora. Marta ove godine najstariji Trampov sin Donald Tramp Mlađi, koji je zamenik šefa firme Trump Organization, posetio je Beograd. Navodno se radilo o intervjuu s Vučićem za podkast Trampovog sina, ali su bez sumnje njih dvojica razgovarali i o izgledima za uspeh beogradskih Trampovih kula. Potreba za razgovorom se pojavila jer se Vučić suočava s najvećom krizom svoje vladavine koja traje više od deset godina.“
Druga Bitka na Sutjesci
U tekstu se potom opisuje ta kriza: masovne demonstracije studenata i građana koje traju mesecima. „Njegova politička budućnost dovedena je u pitanje. Ono što ljuti građane jesu upravo poslovi kao što su Beograd na vodi i Generalštab – netransparentni veliki projekti koje Vučić lično sprovodi u neposrednim pregovorima sa investitorima, mimo nadležnih institucija i pravnih okvira.“
Autor objašnjava i arhitektonski značaj građevine o kojoj je reč, te asocijacije na Bitku na Sutjesci koje je kao tumačenje simbolike kompleksa ostavio arhitekta Dobrović.
„Da li zbog urbanističkih sumnji, opozicionog protivljenja Vučiću, antiameričkog raspoloženja ili jugonostalgije, otpor Trampovim kulama je veliki i raznolik. Njegovi nosioci su građani Beograda, penzionisani oficiri, studenti koji protestuju, ali i akademije arhitekture i građevinarstva. Sada su dobili prominentnu podršku: Europa Nostra, savez zaštitnika spomeničke baštine proglasio je Generalštab za jednu od sedam najugroženijih arhitektonskih lokacija. Organizacija ima stav da Tramp ne sme da gradi i da bi modernistički kompleks trebalo sačuvati. Druga Bitka na Sutjesci je počela“, zaključuje švajcarski Noje cirher cajtung.
Izvor:DW Srbija
