Ideja da svi današnji muškarci vode poreklo od jednog zajedničkog pretka poznata je u genetici kao koncept “Y-hromozomskog Adama”. Ovo nije ista ličnost kao biblijski Adam, već naudni izraz koji se odnosi na najskorijeg zajedničkog pretka po muškoj liniji svih današnjih muškaraca, određenog analizom Y-hromozoma — genetskog materijala koji se prenosi isključivo sa oca na sina.
Šta kaže genetika?
-
Y-hromozomski Adam je osoba koja je živela pre otprilike:
-
200.000 do 300.000 godina, prema najnovijim genetskim istraživanjima.
-
On nije bio jedini muškarac koji je tada živeo, već je jedini čiji muški potomci imaju neprekinutu mušku lozu do današnjih dana.
-
-
Mitohondrijska Eva je ženska analogija tome — najskorija zajednička pretkinja svih živih ljudi po majčinskoj liniji (mitohondrijska DNK se prenosi od majke na sve potomke). Ona je verovatno živela pre 150.000 do 200.000 godina. Nije nužno živela u isto vreme kao “Adam”.
-
Oba koncepta se oslanjaju na činjenicu da se određeni geni prenose nepromenjeno generacijama (Y-hromozom od oca na sina, mitohondrijska DNK od majke na dete), što omogućava genetičarima da prate poreklo unazad kroz vreme.
Gde je živeo Y-hromozomski Adam?
Genetski dokazi ukazuju na to da je Y-hromozomski Adam verovatno živeo u Africi, što podržava teoriju o afričkom poreklu modernog čoveka (“Out of Africa” teorija).
Da li to znači da smo svi potomci samo jednog čoveka?
-
Ne. U isto vreme kada je živeo “Y-hromozomski Adam”, postojao je veliki broj ljudi. Međutim, njihove muške linije su vremenom izumrle (npr. ako nisu imali sinove, ili njihovi potomci nisu preživeli).
-
Dakle, svi današnji muškarci vode mušku lozu do jednog čoveka, ali su ukupno naši preci brojni i raznovrsni.
Zaključak:
Da, genetska istraživanja podržavaju tvrdnju da svi današnji muškarci vode poreklo po muškoj liniji od jednog zajedničkog pretka — “Y-hromozomskog Adama”. Međutim, to ne znači da je postojao samo jedan muškarac tada, već da je njegova muška linija jedina koja je opstala do danas.
Svi muškarci vode poreklo od jednog čoveka: Genetski uvid
1. Šta je Y-hromozomski Adam?
-
To je naziv za najskorijeg zajedničkog pretka po očevoj liniji svih današnjih muškaraca.
-
On je živeo pre oko 200.000 do 300.000 godina, najverovatnije u Africi.
-
Genetski dokazi za njegovo postojanje potiču iz analize Y-hromozoma, koji se prenosi isključivo s oca na sina i retko se menja kroz generacije.
2. Kako se to utvrđuje?
-
Naučnici upoređuju Y-hromozome muškaraca iz različitih populacija širom sveta.
-
Svi Y-hromozomi dele zajedničke genetske markere (mutacije), koje vode unazad do jednog originalnog izvora.
-
Korišćenjem molekularnog sata (procene učestalosti mutacija), moguće je izračunati kada je ta osoba živela.
3. Y-hromozomski Adam i Mitohondrijska Eva
-
Postoji i „Mitohondrijska Eva“, žena od koje svi ljudi vode poreklo po majčinskoj liniji (kroz mitohondrijsku DNK).
-
Važno: „Adam“ i „Eva“ nisu morali živeti u isto vreme. Genetski podaci ukazuju da su mogli biti razdvojeni i desetinama hiljada godina.
4. Šta to znači za čovečanstvo?
-
Svi današnji muškarci imaju jednog zajedničkog „praoca“ u direktnoj muškoj liniji, ali to ne znači da je on bio jedini čovek tada.
-
Ostali muškarci iz tog doba ili nisu imali sinove, ili se njihova muška loza nije održala do danas.
-
Važno je razumeti da svi ljudi imaju milione predaka, ali se ova analiza odnosi samo na direktnu mušku liniju.
5. Haplogrupe i genetska raznolikost
-
Y-hromozomi se dele u različite haplogrupe, koje su se granale kroz vreme dok su se ljudi širili po svetu.
-
Na primer:
-
Haplogrupa E je česta u Africi,
-
R1a i R1b u Evropi i delovima Azije,
-
O u Istočnoj Aziji,
-
Q u Indijancima (Amerikama).
-
-
Sve haplogrupe vode poreklo od jednog zajedničkog Y-hromozoma.
6. Zašto je ovo važno?
-
Ova saznanja podržavaju teoriju da svi moderni ljudi imaju poreklo iz Afrike.
-
Pomažu u rekonstrukciji migracija ljudi, u razumevanju genetske raznolikosti, i istorije populacija.
