Da li će plan Komisije da sruši unutrašnje trgovinske barijere ovog puta uspeti?
Može li Evropska unija da “poništi” posledice Trampovih carina, ubrza ekonomski rast i takmiči se sa Kinom i Sjedinjenim Državama u privlačenju velikih preduzeća kroz eksperimentisanje sa zahtevima za deklaracije i onlajn papirologijom?
Komisija će ove sedmice objaviti svoju strategiju jedinstvenog tržišta, najnoviju u dugom nizu pokušaja da se otklone sve male prepreke koje onemogućavaju, ili barem otežavaju, preduzećima u jednoj zemlji EU da prodaju svoju robu u drugoj.
Jedinstveno tržište bloka pokrenuto je 1987. godine i u teoriji omogućava preduzećima da posluju širom cele EU. Međutim, u praksi, mnoštvo nacionalnih propisa znači da EU čini 27 odvojenih tržišta.
Ekonomija rušenja unutrašnjih barijera trgovini ima smisla: Komisija procenjuje da bi povećanje trgovine od 2,4 procenta među zemljama EU poništilo pad američkog izvoza od 20 procenata izazvan carinama.
Politički vetrovi takođe duvaju u pravom smeru: Dva značajna izveštaja iz 2024. godine pozvala su na veću integraciju kako bi se povećala konkurentnost bloka; a zemlje EU – koje su generalno odgovorne za podizanje trgovinskih barijera – posebno su zadužile Komisiju da izradi ovu strategiju.
Ali plan, barem nacrt u koji je “Politiko” imao uvid, je “suv, dosadan i pun trivijalnosti”.
Šta je plan?
Svaki put kada neka zemlja uvede pojedinačne setove, recimo, nutritivnih oznaka na deklaraciji ili obrazaca koje treba popuniti za prikazivanje artikala na policama prodavnica, to znatno otežava preduzećima iz druge zemlje EU ulazak na to tržište.
Komisija sad želi da malo po malo ukloni ove prepreke, smanjujući trenje gde god može. Planira se regulacija pakovanja i deklaracija kako bi bile uniformisane.
Tu je i poziv na “digitalizaciju birokratije” kako bi proizvodi lakše prelazili granicu. A u planu je i olakšavanje otvaranja novih kompanija širom EU.
Šta neće biti uključeno?
Banke i drugi pružaoci finansijskih usluga ostaju u velikoj meri nacionalne industrije. Prekogranična preuzimanja su retka i politički napeta.
Kohezivniji finansijski sektor bi mogao da pomogne u obezbeđivanju preko potrebnog kapitala mladim, tehnološki osvešćenim startapovima. Takođe bi značio bolje poslove za investitore i štediše. Međutim, finansijski sektor je uglavnom isključen iz strategije jedinstvenog tržišta, jer je Komisija prebacila standardizaciju i pojednostavljivanje finansijske regulative na poseban kolosek, poznat kao unija štednje i investicija.
Upravo usluge, a ne roba, čine oko tri četvrtine bruto domaćeg proizvoda Evrope. Mnoge od ovih usluga realno nikada neće preći granice svojih zemalja, pa čak ni svoje komšiluke. Na kraju krajeva, niko ne putuje u inostranstvo da bi se ošišao.
Hoće li funkcionisati?
U teoriji, svi su pobornici jedinstvenog tržišta. Na makro nivou, to je zaista obostrano korisno: potrošači dobijaju veći izbor, preduzeća dobijaju više kupaca, a vlade imaju koristi od većih poreskih prihoda. Ali na mikro nivou postoje gubitnici: firme se suočavaju sa više konkurencije, a ljudi dobijaju otkaz. Ti gubitnici će snažno lobirati da se ne suoče sa najvećim teretom konkurencije.
Na kraju, na zemljama članicama – koje su tražile strategiju jedinstvenog tržišta, ali koje su takođe odgovorne za mnoge prepreke koje ona ima za cilj da ukloni – je da se dogovore.
RT Balkan
