- Kafa može da izazove privremeni skok krvnog pritiska, ali dugoročna konzumacija kafe ne pokazuje isti efekat
- Osobe koje imaju veoma visok pritisak treba da smanje unos kafe na jednu šolju dnevno
Kafa ume da podigne krvni pritisak, a taj skok je kratkotrajan. Čak i kod osoba sa već povišenim pritiskom, kafa ne mora da nestane iz svakodnevnice, već samo da zauzme skromnije mesto.
Kafa je ušla u ljudsku svakodnevicu – i krvne sudove – pre više od šest vekova. Danas se u proseku konzumira gotovo dva kilograma po osobi godišnje, često uz vrlo precizne preferencije prema mešavinama i načinima pripreme. Na količinu koju neko pije ne utiče samo ukus, već i genetika: geni povezani sa sistemom nagrađivanja u mozgu i metabolizmom kofeina oblikuju navike i toleranciju.
Kofein može kratkoročno da povisi krvni pritisak, naročito kod osoba koje kafu ne piju redovno ili već imaju visok krvni pritisak (hipertenziju). Taj efekat je obično prolazan, ali merljiv.
Ipak, povišen krvni pritisak ne znači nužno kraj kafe. Umerenost ostaje ključna odrednica, a reakcije su individualne.
Kako kafa utiče na krvni pritisak
Kofein u kafi deluje kao stimulans koji kod pojedinih ljudi može da ubrza rad srca i poveća broj otkucaja, što u određenim okolnostima doprinosi razvoju nepravilnog srčanog ritma, odnosno aritmije.
– Istovremeno, kofein podstiče nadbubrežne žlezde na lučenje adrenalina. Kao posledica toga srce počinje da radi brže, a krvni sudovi se privremeno sužavaju, što dovodi do porasta krvnog pritiska – kaže Kler Kolins, profesorka ishrane i dijetetike na Univerzitetu u Njukaslu, Australija.
Brzina metabolizma kofeina
Nakon konzumiranja kafe, koncentracija kofeina u krvi dostiže vrhunac u periodu od 30 minuta do dva sata. Njegov “poluživot” iznosi približno tri do šest sati, što znači da se tokom tog vremena količina kofeina u organizmu smanjuje za oko polovinu.
Na brzinu razgradnje kofeina u telu utiču:
- uzrast – deca kofein metabolišu sporije zbog nezrelosti jetre,
- genetika – neki ljudi su genetski brži ili sporiji “metabolizatori”,
- navike – redovni konzumenti kafe efikasnije eliminišu kofein.
Koliko se povećava krvni pritisak nakon unosa kafe
Efekat kofeina na krvni pritisak značajno varira među pojedincima i izvorima kofeina, uključujući kafu, kolu, energetska pića i čokoladu. Pregled studija, objavljen 2008. godine u “PubMed“, pokazuje sledeće prosečno povećanje pritiska nakon konzumiranja kafe:
- sistolni (gornji) krvni pritisak za 3 do 15 mmHg (milimetara živinog stuba)
- dijastolni (donji) krvni pritisak za 4 do 13 mmHg.
– Intenzitet ovog efekta zavisi i od početnih vrednosti krvnog pritiska. Kod osoba sa hipertenzijom, naročito ako već postoje bolesti srca ili jetre, ovakva povišenja pritiska mogu da predstavljaju veći rizik, zbog čega je preporučljivo da se unos kafe razmotri u konsultaciji sa lekarom – ukazuje profesorka Kolins.
Šta se još nalazi u kafi
Pored kofeina, kafa sadrži stotine fitohemikalija – jedinjenja koja daju ukus, aromu i mogu da utiču na zdravlje. Neke od njih direktno deluju na krvni pritisak.
– Među najvažnijima su melanoidini, koji pomažu u regulaciji zapremine tečnosti u telu i aktivnosti enzima odgovornih za kontrolu krvnog pritiska. Druga značajna supstanca je kininska kiselina, za koju je pokazano da može da snizi sistolni i dijastolni pritisak poboljšanjem funkcije sluzokože krvnih sudova, omogućavajući im da bolje podnesu privremena povećanja pritiska – kaže prof. Kolins.
Ove supstance, zajedno sa kofeinom, čine kafu kompleksnim napitkom čije dejstvo na krvni pritisak zavisi od više faktora – genetike, navika, doze i načina pripreme, ali i od individualne osetljivosti organizma.
Može li kafa da izazove hipertenziju
Pitanje da li kafa može izazvati hipertenziju istraženo je u velikim studijama. Pregled 13 studija koje su obuhvatile više od 315.000 ljudi pokazao je da unos kafe nije povezan sa povećanim rizikom od razvoja hipertenzije, objavljeno je 2022. godine u “PubMed“.
– Tokom praćenja, 64.650 učesnika razvilo je povišen krvni pritisak, ali istraživači nisu pronašli vezu između količine kafe, kofeinizacije, pola, pušenja ili trajanja praćenja i rizika od hipertenzije. Izuzeci koji su ukazivali na niži rizik odnosili su se na studije niskog kvaliteta ili pojedinačne američke studije, pa se ti rezultati tumače sa oprezom – razjašnjava prof. Kolins.
Više studija je potvrdilo da je ispijanje 3-5 šoljica kafe dnevno povezano sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, što je u proseku do 400 miligrama kofeina dnevno.
Posebni slučajevi: veoma visok krvni pritisak
Posebna japanska studija, objavljena 2023. u “PubMed“, pratila je više od 18.000 odraslih osoba starosti od 40 do 79 godina tokom skoro 19 godina. Kod oko 1.800 učesnika sa veoma visokim krvnim pritiskom (sistolni ≥160 mmHg ili dijastolni ≥100 mmHg), konzumacija dve ili više šoljica kafe dnevno bila je povezana sa dvostruko većim rizikom od smrtnog ishoda usled kardiovaskularnih bolesti, uključujući srčani udar i moždani udar.
– Ipak, kod osoba sa normalnim pritiskom ili blagom hipertenzijom (sistolni 140–159 mmHg ili dijastolni 90–99 mmHg) nije primećena povezanost između konzumacije kafe i rizika od smrti od kardiovaskularnih bolesti – napominje prof. Kolins.
Zaključak je jasan: za većinu ljudi, umeren unos kafe ne povećava rizik od razvoja hipertenzije, ali osobe sa izrazito visokim pritiskom trebalo bi da paze na količinu unosa.
Šest saveta za bezbedan unos kafe
Dakle, nema potrebe potpuno se odreći kafe, ali važno je imati svest o tome kako utiče na telo. Profesorka Kler Kolins izdvaja nekoliko smernica:
- Redovno merenje krvnog pritiska i praćenje zdravstvene istorije, uključujući i to koja hrana i pića sadrže kofein.
- Uzeti u obzir sve faktore koji utiču na pritisak – porodičnu istoriju, ishranu, unos soli i fizičku aktivnost – kako bi se donela prava odluka o konzumaciji kafe i kretanju.
- Pratiti reakciju tela na kofein i izbegavati ga neposredno pre merenja krvnog pritiska.
- Ograničiti unos kofeina popodne kako ne bi ometao san.
- Težnja ka umerenosti, što znači do četiri šolje kafe dnevno, ili prelazak na kafu bez kofeina.
- Kod veoma visokog pritiska (sistolni ≥160 mmHg ili dijastolni ≥100 mmHg), smanjiti unos kafe na jednu šolju dnevno i konsultovati se sa lekarom.
– Uz ove mere, kafa može ostati deo svakodnevnog rituala, bez rizika po zdravlje srca i krvnih sudova – poručuje prof. Kolins.
Ako vam se svođa ovaj tekst nagradite nas jednim klikom na sledeći LINK !
Blic Zdravlje
