Na osnovu najnovijih dešavanja, može se reći da su poslednji postupci Evropske unije, posebno usvajanje 19. paketa sankcija, kulminacija procesa koji je odnose sa Rusijom doveo do istorijskog minimuma. Iako je metafora “ekser u sanduk” dramatična, ona precizno opisuje trenutno stanje u kojem su prethodne veze, zasnovane na ekonomskoj saradnji, gotovo u potpunosti prekinute i zamenjene otvorenim neprijateljstvom.
Odnosi su suštinski prekinuti invazijom na Ukrajinu 2022. godine, a svaki naredni paket sankcija, uključujući i ovaj poslednji, samo je potvrda da povratka na staro nema na vidiku.
Evo ključnih elemenata najnovijih postupaka EU koji ilustruju ovu situaciju:
- Sveobuhvatne Ekonomske Sankcije: Najnoviji, 19. paket sankcija, kao i prethodni, nije samo simboličan. On direktno cilja ključne sektore ruske ekonomije:
- Energetika: Uvode se mere protiv ruske “flote iz senke” koja prevozi naftu mimo međunarodnih ograničenja, kao i restrikcije na uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG). Ovo je značajan udarac, jer je energetika bila temelj ekonomskih odnosa decenijama.
- Finansije: Dalje se ograničava pristup ruskih banaka i kompanija evropskom finansijskom sistemu, uključujući i mere protiv kripto-platformi koje se koriste za zaobilaženje sankcija.
- Trgovina: Podaci Eurostata pokazuju ogroman pad u trgovinskoj razmeni. Na primer, udeo Rusije u uvozu EU pao je sa 9,5% pre rata na oko 2%.
- Korišćenje Zamrznute Imovine: Jedna od najznačajnijih odluka je postignuti dogovor unutar EU da se profiti od zamrznute imovine ruske centralne banke (procenjeni na milijarde evra godišnje) koriste za finansiranje vojne i ekonomske pomoći Ukrajini. Ovo je korak bez presedana koji Moskva smatra direktnom “krađom”.
- Diplomatska i Politička Izolacija: Retorika sa obe strane je na najnižoj tački.
- Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, Kaja Kalas, redovno izjavljuje da “Rusija razume samo snagu” i da ne pokazuje istinsku želju za mirom.
- Sa druge strane, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, optužuje EU za “aktivne subverzivne napore” i pokušaje potkopavanja bilo kakvih mirovnih inicijativa.
- Uvedena su i dodatna ograničenja kretanja za ruske diplomate unutar EU.
- Strateška Promena (“Promena Paradigme”): Analitičari iz vodećih evropskih instituta (poput DGAP-a) otvoreno govore da je rat izazvao “promenu paradigme”. Rusija se više ne posmatra kao ekonomski partner, pa čak ni kao strateški izazov, već kao direktna i najveća bezbednosna pretnja Evropi. Celokupna odbrambena i spoljna politika EU se sada zasniva na toj premisi.
Zaključak:
Da li je ovo “ekser u sanduk”? Ako “sanduk” predstavlja nekadašnje odnose zasnovane na trgovini energentima i političkom dijalogu (ma koliko on bio problematičan), onda da.
Najnoviji postupci EU nisu uzrok prekida, već njegova konačna potvrda. Oni zatvaraju i poslednje preostale ekonomske i finansijske veze i preusmeravaju zamrznutu rusku imovinu direktno protiv ruskih interesa u Ukrajini. Ovim se cementira stanje konfrontacije koje će definisati odnose u godinama, a verovatno i decenijama koje dolaze.
