Priča se da je, u to vrijeme, Loša bio veoma mirno dijete i da je bio toliko povučen u sebe da se uopće nije družio s vršnjacima.
Loša je u muzičke vode uplovio kada je postao učenik Prve sarajevske gimnazije. Svi su ga upamtili po uplašenoj i uplakanoj faci, sanjalačkim očima i plavom čuperku. Imao je i svoju grupu, ali nju niko nije shvatao ozbiljno.
Lošu to sve nije previše brinulo, jer ništa ozbiljno nije namjeravao sa muzikom, iako je već tada na koncertima izvodio najveći jugoslovenski hit “Suada”.
Loša, u to vrijeme, nije računao ni na činjenicu da će biti najobožavanija ličnost 1985. godine, nije računao ni na gomile djevojčica koje ga umalo u Zrenjaninu nisu udavile pokušavajući da mu s grudi skinu maramu ili komad odijela, pri čemu su tjelohranitelju slomile nogu.
Saša je tada znao samo za prelijepu djevojčicu iz škole, na obostrane poglede za vrijeme velikih odmora, na stidljivi smiješak kad uđe u njen razred da pozajmi sunđer, na kratke susrete pred školom, a potom na predvečernje šetnje po zubatom jesenjem suncu i po opalom lišću.
Ali, život nikad nije naklonjen onima koji su iskreni?
Saša je, tim povodom, jednom prilikom napisao: “Čovjek, u životu, ima dvije ljubavi – jedna mu kuha, a druga mu je sudbina!”
Buca je sudbina i “Plavog orkestra”
Prelomni trenutak, u odnosu između Loše i Buce, je bio maturski sastanak ispred gimnazije. Padala je sitna proljetna kiša i Loša je dugo čekao ispod strehe. Ona je kasnila čitavih pola sata i, kad se pojavila, bila je u društvu svog najboljeg prijatelja.
Pozdravili su se onako, u prolazu, i na način koji je trebalo da izgleda nenametljiv:
“O, ćao, otkud ti… ”
Pošto je doživio svoje prvo razočarenje, Loša odlazi u kafanu “Pošta” preko puta Narodnog pozorišta i naručuje litar bijelog vina. Priča se da je tada rekao “zbogom pameti” i “ko zna kad ćemo se opet sresti” i kako to legenda kaže – prvo je on pio vino, onda je vino pilo vino, da bi na kraju vino popilo njega.
Nekoliko sedmica poslije toga, direktno inspirisan ovim događajem, nastala je legendarna pjesma “Bolje biti pijan nego star”.
Od tad su prekinuti skoro svi kontakti između Loše i njegove obožavane Buce.
Loša se nakon toga potpuno povukao u sebe, ali je zato napisao seriju pjesama koje je posvetio Buci i koje su proslavile Plavi orkestar.
*****
Kad pomislim na te, stara ljubavi,
žao mi je što smo bili samo dobri drugovi.
A život leti leti, mladost kraća je,
sve će jednom da se vrati, samo ona ostaje.
Refren:
Bolje biti pijan, nego star, bolje biti pijan nego star,
vino ne zna da smo nekad bili sretan par,
bolje biti pijan nego star.
Al’ kada dođe zima, i prve pahulje,
čekaću te moja Buco, kraj Prve gimnazije.
Al’ nećeš nećeš doći, znam te dobro znam,
možda je i tako bolje, naviko sam biti sam.
*****
Buca, čije je ime Indira Arnautović je na dan otvaranja zimske olimpijade u Sarajevu 8. februara 1984. godine “osvanula” na naslovnici “Oslobođenja” kao nasmijana djevojka, učesnica programa svečanog otvaranja. Indira je tada bila učenica sarajevske Prve gimnazije.
Indira, Buca, danas živi i radi u Londonu.
Magel Dias
Preuzimanje ovog teksta podrazumjeva da se navede izvor kao i da postavite url vezu prema ovom članku.
